Učiteljica sam i nikada neću zaboraviti dan kada sam učenicima dala zadatak

Učiteljica sam i nikada neću zaboraviti dan kada sam učenicima dala zadatak da crtaju što god žele i s čim god žele, otvorena tema. Jedna učenica, uvijek mi je bila draga, vrlo dobra učenica, prelijepa, došla je do mene i kazala: “učiteljice, ja bih napravila čestitku mojoj mami, ali nemam kolaža.” Upitala sam je onako zbunjeno čestitku za što, ipak nije neki blagdan, majčin dan ili dan žena.Ona je onako pognute glave kazala: “Moja mama je završila u bolnici, i kažu da je jako bolesna, pa sam je htjela kada se probudi iznenaditi.” Ljudi moji, najgori dan u mom životu, ja sam poslije odmora plakala k’o kišna godina u zbornici, da su kolege mislile da sam pukla. Cijeli razred je pravio čestitke majci te djevojčice, i svi smo je posjetili jednoga dana. Ženi koja se lječila od raka, ne mogu osmijeh na licu zaboraviti, a njenoj djevojčici sam danas “mama”. Nažalost, nije imala nikoga od obitelji, otac preminuo dok je bila mala. Ljubav moja 🙁