ISPOVEST: Sasvim slučajno sam objavila fotografiju na fejs koju nisam trebala…

Sasvim slučajno sam objavila fotografiju na fejs koju nisam trebala. Sve fotke koje mi netko pošalje se automatski spreme u galeriju. Noć prije, zezala sam se sa frendicom i slala mi je gole slike nekih djevojaka sa neta. Sutradan me ta ista osoba fotkala profi aparatom za profilnu fotografiju, da bi je promijenila nakon stotinu godina. Odabrala sam fotografiju koju sam htjela i objavila. Kada se fotografija objavila, počeli su stizati svakakvi komentari, fotografija mi se nije odmah učitala pa je nisam mogla odmah vidjeti. Kada se učitala, to nije bila fotografija koju sam htjela već neka ženska sa izvaljenim grudima kojoj se ne vidi faca, te su svi mislili da sam to ja! Bilo me je jako stid nakon toga, te sam deaktivirala fejs da se ne bih morala svima pravdati.

ISPOVEST: Moja prijateljica za koju se prica da je laka zenska, zatražila mobilni da se uloguje na instagram…

Moja prijateljica za koju se prica da je laka zenska, zatražila mobilni da se uloguje na instagram kako bi mogla odgovoriti nekome na poruku. Kada je završila što je trebala, vratila mi je mobitel, a ja sam ga samo zaključala i vratila ga nazad u torbu, jer kada s nekim izađem pokušavam da u potpunosti zaboravim na mobitel. Kada sam došla kući, ušla sam na instagram i počela listati po naslovnoj, kad odjednom meni se moj dečko javlja na instagram. Bilo mi je jako čudno jer se nikada nismo dopisivali preko toga. Kada sam ušla u poruku, vidjela sam da imaju poruke i od prije. Shvatila sam da se moja prijateljica zaboravila odlogovati. Naravno da sam pročitala sve poruke i vidjela sam kako se ona njemu nabacuje i nagovara ga da prekine sa mnom, no moj dečko ne želi da čuje za to jer mu je sa mnom i više nego dobro. Od tada se pravim budala, da vidim do koje mjere može ići, i da, više nismo dobre kao prije jer je pokušavam izbjegavati. Naravno, dečko mi je sam rekao šta mu je pisala i pokazao mi poruke, iako sam se ja pravila da ne znam, glumila sam šokiranost.

ISPOVEST: Žensko sam i treniram karate. Prošlo ljeto je bio koncert u jednom od naših klubova…

Žensko sam i treniram karate. Prošlo ljeto je bio koncert u jednom od naših klubova. Iako se rijetko pretjerano sređujem, to večer sam odlučila da zablistam. Obukla sam usku crvenu haljinicu do iznad koljena, haljina je bila bez leđa i imala je manji prorez sprijeda. Naravno uz sve to imala sam šminku i štikle. Kada smo došle u klub, stol iza nas su bili muškarci koji su me stalno gledali i dobacivali neukusne komentare. U jednom trenutku jedan od njih mi je prišao sa leđa i uhvatio me za zadnjicu. Čula sam kako se ta skupina smije i dobacuje. Uspjela sam skinuti štiklu sa desne noge i kružnim udarcem sam mu nogom odlijepila. Odjednom je uslijedila totalna tišina. Ostali koji su sjedili za bližim stolovima su bili upućeni u situaciju te su samo svi aplaudirali. Kada je došlo obezbjeđenje, dotične dečke su izbacili vani a meni čestitali. Imala sam priliku da budem muško na nekoliko sekundi!!!

JEDNOSTAVNO, GA MORATE PROBATI...MMMMM!!!

SASTOJCI
kore
2 jaja
2 dcl. mlijeka
1 dcl. ulja
100 gr. šećera
200 gr. brašna
1 prašak za pecivo
2 kašike kakao

fil
1 l. mlijeka
1 šolja šećera
7 kašika griza
200 gr. kokosa
ako hoćete, možete dodati malo bijele čokolade, oko 30, 40 grama


PRIPREMA
Skuhati griz u mlijeku tako što stavimo mlijeko da prokuha, zatim dodamo griz i šećer. Kuhati na laganoj vatri oko deset minuta, dodati kokos i ostaviti da se prohladi. Fil može skroz da se ohladi a može dalje da se upotrebi i mlak.

Sve sastojke za kore stavimo u sud za mućenje i umutimo ručno ili mikserom.
Tepsiju dimenzija otprilike 25×34 cm. nauljimo i pospemo brašnom, izlijemo pola smjese za kore i zapečemo na 170 stepeni oko 10 minuta ili dok ne vidite da se uhvatila korica, zavisi od rerne, možda je potrebno malo manje ili više vremena.
Po kori rasporediti fil, preliti ostatkom kakao smjese i vratiti u rernu. Peći još oko 15 – 20 minuta da se ispeče i gornja kora.

Ovaj kolač je neophodno peći na umjerenoj temperaturi, nemojte pojačavati rernu.
Gore možete staviti čokoladnu glazuru ili posuti kokosom. Može se i ostaviti kako je pečen jer je kora lijepa i glatka.

Izvor:namirnice.ba

Kolač s jabukama! Brzo, jeftino i jakoooo ukusno

Sastojci
Biskvit
4 jaja
2 čaše (od 2 dl) šećera
1 čaša ulja
1 čaša mlijeka
3 čaše brašna


 1 prašak za pecivo
Nadjev
1 kg jabuka
1 čaša šećera
5 žlica griza ili krušnih mrvica
cimet

Priprema
1.
Jaja izmutiti sa šećerom, dodati ulje i mlijeko, a na kraju brašno pomješano s praškom za pecivo. Pola smjese uliti u lim, poravnati i peći na 200 C dok ne bude napola pečeno. Kad se napola ispeče, staviti nadjev i izliti drugi dio biskvitne smjese. Vratiti u pećnicu i ispeći do kraja.
2.
Jabuke za nadjev oguliti, izrendati i malo ih dinstati sa šećerom na laganoj vatri. Na kraju dodati griz ili mrvice.
3.
Gotov kolač posipati sa šećerom u prahu.

OSTAVIO PETORO DJECE I OTIŠAO ZA NORVEŠKU….IMA JAKU PORUKU ZA SVE (I PLATU 4.620 EURA)

Nostalgija. Kažu, ona čoveka do groba muči. E, bar sam tu bolest preležao kada smo bežali iz Tuzle od rata. Ali, dođu mi ponekad usred noći ona pitanja koja znaju da muče čoveka koji je ostavio porodicu, dom i poznato. Kako završih ovde baš na samom kraju sveta kad ga je i samo sunce zaboravilo – počinje svoju priču Momčilo Moma Radovanović (40), koji je iz Srbije otišao u Norvešku da ponovo gradi život ispočetka.

Momčilo je po struci televizijski montažer, koji je u Beograd stigao devedesetih, bežeći od rata. Posle nekoliko teških godina, uspeo je da sredi život i da se skući.

Oženio se, dobio petoro dece i, iako je bilo i dobrih perioda, uglavnom se mučio. Zato je presekao i preselio se na sever Evrope kako bi deci obezbedio nešto. Na ovaj korak odlučio se nakon što mu je i na poslednjem poslu plata kasnila.

– Mislio sam da je kraj bežanju od rata i pakla, ali sam se prevario. Nema za koga nisam radio u Beogradu, po redakcijama, a i privatno. Ujutro sam montirao hroniku, uveče svadbu. I svi su mi ostajali dužni i morao sam da molim za platu. Trenutno vodim tri sudska spora protiv svojih bivših poslodavaca od kojih ukupno imam 12.000 evra potraživanja – kaže nemoćno Moma.

Bilo bi i više da nije pronašao način da “pogura” neke zaostale isplate.

– Ja imam petoro dece, od jedne do trinaest godina. I kad bi se dešavalo da mi neko kaže kako nema novca da me isplati, ja mu, bogami, pošaljem svoju decu u kancelariju. I oni lepo pokucaju na vrata, a kada im dotični otvori, kažu mu: “Tata nas je poslao da nas ti od sada hraniš”. Ovog leta su moja deca gledala komšijsku kako jedu sladoled i lubenicu, a ja nisam imao para da im kupim – priseća se Momčilo najtežih trenutaka.



Već dva meseca nije video decu i svakog dana brine.

– Najmlađoj ćerkici je tek godina i dva meseca. Zaboraviće me dete. Pitam se jesam li hulja što sam dozvolio da mi deca rastu bez oca? Znam koliko im svima nedostajem i da, kada ih kod kuće pitaju za mene, oni kažu: “Ne znate vi kakav je naš otac čovek. Otišao je da bi nam nešto stvorio” – priča Momčilo.

Na posao u Norveškoj čekao je dve i po godine i na oglase se prijavljivao svaki put kad bi video da se traže radnici.

– Znate kako mi na Balkanu znamo sve da radimo i da se podrazumeva da po kući popravljamo i majstorišemo. Tako sam i ja naučio da pravim kuhinje i od toga sam ponekad dodatno zarađivao. Zato sam se obradovao kada sam video oglas firme koja sarađuje sa čuvenim švedskim proizvođačem nameštaja i koja se bavi montiranjem kuhinja i nameštaja – kaže nam ovaj hrabri čovek.

Jednog dana su ga samo pozvali i rekli da je dobio posao i da mora da se preseli u Norvešku za sedam dana.

– Pristao sam odmah i nisam imao vremena da razmišljam o tome kakav rizik preuzimam i kako će mi izgledati život kada budem spakovao kofere i ženu ostavim da sama brine o deci dok ja ne zaradim dovoljno da mogu i njih da odvedem tamo. Najteže mi je bilo da za sedam dana pronađem i prikupim oko 3.000 evra za put i za troškove života dok se ne snađem – priča nam Momčilo.

Zato se i iznenadio kada je u Norveškoj, pored ugovora, odmah dobio kalendar plate za narednu godinu.

– Nema tu neizvesnosti ni moljakanja, ni onog izlizanog “sutra ti ležu pare”, ili one “sledeće nedelje” koju, iako sam živ i zdrav, nikad ne dočekah. U kalendaru su Norvežani ubeležili dane kada će da me isplate. Plata mi je 4.620 evra. Radim deset sati i pet dana nedeljno. Ako preteknemo s poslom to se, naravno dodatno plaća. Po satu sam inače plaćen 21 evro, a prekovremeni rad se plaća 50 posto više od normalne satnice.

Norvežani, kaže Moma, imaju ozbiljne zakone koji štite radnike.

Isto tako, pre nego što je počeo da radi nabavili su mu opremu za rad u vrednosti od 1.500 evra.

– Odveli me u prodavnicu, kupili jedno, drugo, treće. Izađe račun da se čovek šlogira. Pravo da ti kažem uplašio sam se ko će to da plati. Ali, izvukoh se – priseća se Moma kroz smeh prvih norveških uspomena.

Tronhajm je gradić na severu, smešten na najlepšem fjordu u Norveškoj, sa hiljadugodišnjim katedralama u kojima se krunišu norveški kraljevi. Što se tiče cena, kaže da stan i režije plaća 450 evra mesečno, a da je hrana 50 posto skuplja nego u Beogradu.

– Klopa je dobra, posebno riba, pivo u prodavnici košta oko 3 evra, ali za cigarete moraš da se isprsiš. Kutija je 12 evra, pa zato ljudi po duvan skoknu u susednu Švedsku gde pakla može da se nađe duplo jeftinije. Postoje besplatni autobusi koji te voze do supermatketa u Švedskoj. Kažem besplatni, ali zapravo plaćaju ih ti veliki trgovinski centri, a da bi se vozio besplatno moraš u povratku da pokažeš račun kao dokaz da si nešto pazario pa ti vrate 50 kruna koje prvobitno naplate – objašnjava nam Moma.

Ono što ga je oduševilo je cena struje.

– Struja mesečno jednu četvoročlanu porodicu izađe oko 50 evra, a pritom Norvežani se greju na struju. Isto tako, svi voze automobile na struju. Kada sam se preselio bilo mi je zanimljivo što sam svuda viđao “Tesla” automobile i punjače za njih na ulici – kaže.

Momčilo ohrabruje sunarodnike koji žele da potraže posao u inostranstvu.

– Budite uporni, pretražujte oglase na proverenim sajtovima. Moguće je otići, evo ja sam vam primer – zaključuje čovek koji se odavno pomirio sa nostalgijom i otišao da traži sreću na drugom kraju sveta.

Izvor: telegraf.rs

NAKON ŠTO SAM SE PORODILA UGOJILA SAM SE 10-15 kg…

Nakon što sam se porodila ugojila sam se 10-15 kg, a muz me je paihicki unistavao zbog toga… Koliko god se trudila da smršavim nisam mogla. 3 godine nije hteo da me takne jer sam mu bila gadna, pogotovo moj stomak,koji je pored toga što je ostao veliki, bio sav izrezan obzirom da sam se porodila carskim rezom :(. Dugo sam bila tužna, utučena, a onda mi je puko, nasla sam sebi ljubavnika kome sam prelepa i koji me podrzava da izlecim ovu uzasnu bolest.Uskoro se i razvodim a ta svinja ce ostati da trune sama, pa nek trazi sebi manekenku. Jedino mi je žao kćerkice koja će rasti bez oca, ali kada bolje razmislim, KAKAV MUŽ TAKAV I OTAC… vjerovatno neće mnogo izgubiti.


Izvor: ispovesti.com